О књизи: 2016 / Сви су познавали Петра Ковала у Лиди. И сви су га поштовали, ма какве се заставе вијориле над градом. Јер под било којом влашћу – и под царем, и под Пољацима, и под Совјетима – нико не жели да умре прерано. А Ковал је, упркос томе што је био обичан болничар, био велики мајстор извлачења људи са онога света. Он је давно, још из времена империјализма, увео за правило да се болесне не дели на пријатеље и странце: ко пати од телесних болова, свој је. Прогутавши кашичицом крваву кашу и вратио се кући са фронта, већ прве ноћи бацио је тунику у ватру - избледеле, танке, бледе мрље сланог војничког зноја.…